Inteligencija – različiti pogledi i perspektive

Nauka o učenja je relativno nova disciplina proizašla iz razvoja oblasti ko što su: kognitivna nauka, psihologija, filozofija, neuronauka. Njen cilj je primena naučnih metoda u ljudskom nastojanju poučavanja i učenja (nastavi učenja) koje su vekovima tretirani pretežno kao posebno umeće. Postoji mnogo umeća i veština koje su uključene u proces poučavanja i učenja, a koji su korišteni oduvek. Neka saznanja o ovome su novija, a postoje mnoga koja se tek otkrivaju i koja će tek biti otkrivena. Nauka o učenju može ponuditi neke iznenađujuće i korisne perspektive o tome kako voditi i edukovati nove generacije.

Danas postoje razni pristupi i pogledi na inteligenciju, te njene mogućnosti i pespektive razvoja. Ovde su navedene neke od njih: Continue reading “Inteligencija – različiti pogledi i perspektive”

Advertisements

Kritičko mišljenje u učionici

Kritičko mišljenje je nešto što bi svaki edukator trebao da razvija kod svojih učenika, ali u predviđenim planovima i programima nema preciznih uputstava kako ga provoditi.

Šta je kritičko mišljenje?

Postoji veliki broj različitih definicija kritičkog mišljenja. Ovo bi bile neke:

Kritičko mišljenje je metod učenja, odnosno nastave koji ne stavlja učenika u pasivan položaj primaoca znanja, koje mu je izloženo, nego podrazumeva kognitivnu aktivnost učenika.

 Kritičko mišljenje je pronalaženje nedostataka, nedovršenosti, nedoslednosti, grešaka  u logici određenih ideja, pretpostavki, zaključaka, tvrdnji ili teorija  da bi se stvorile nove ili upotpunile postojeće misli, ideje, pretpostavke zaključci ili teorije.

 Kritičko mišljenje se opisuje i kao proces razbijanja teme na delove, a zatim proizvodnja mnoštva kreativnih, originalnih, raznovrsnih  produkata (ideja, misli,zaključaka, tvrdnji….). Ono podrazumeva maštu, radoznalost, fleksibilnost, kompleksnu razradu i preuzimanje rizika.

U učionici učenik ili grupa učenika razmatra različite odgovore ili rešenja za izazovne probleme ili situacije, a zatim ih dele i tako uče jedni od drugih.

Kritičko mišljenje može biti organizovano (strukturirano), spontano (slobodno) ili kombinacija oba pristupa (što bi bilo idealno).

Ovde su neka uputstva, planovi i strategije, kao i prednosti dovođenja kritičkog mišljenja u učionice. Continue reading “Kritičko mišljenje u učionici”

Procenjivanje dečijih crteža

(predškolski i mlađi školski uzrast)

Delikatnost procene dečijih likovnih radova ogleda se u uvažavanju rešenja svakog deteta. Ukoliko se dete suoči sa krutim kriterijumima odraslog pri proceni crteža to nikako neće biti podsticajno za njega. Prilikom crtanja u grupi, najbolje je razgovarati sa decom o crtežima, dozvoliti im da nešto kažu, diskutovati o problemima s kojima se sreću tokom rada, predlagati moguće puteve rešenja…Odrasli ne bi smeli nametati svoj estetski ideal niti razvijati atmosferu neprikosnovenosti sopstvenog suda. Treba znati da se i u likovnoj umetnosti često sreću različita mišljenja o istim delima. Preporučljivo je razvijati takvu atmosferu i u radionicama i vrtićima. Samo na taj način dete može dobiti nove impulse za kreativni rad i upornost da istraje. Continue reading “Procenjivanje dečijih crteža”

Froebelovi pokloni (darovi)

Prve edukativne igračke

„Froebelovi pokloni” su obrazovni materijali razvijeni za Froebelov vrtić 1837. To su, verovatno, prve na svetu kompleksno i pažljivo osmišljene – edukativne – igračke. Iako se naizgled mogu učiniti varljivo jadnostavne, one predstavljaju sofisticiran pristup razvoju deteta. Svaki od poklona je namenjen određenom ključnom stadijumu razvoja i podsticanju vizuelnog rešavanja problema i svesti o matematičkim ili fizičkim pojmovima kroz igru. Tokom poslednjih 180 godina  ove suptilno osmišljene igračke imale su široko rasprostranjen uticaj, preplićući se sa istorijom umetnosti/dizajna, obrazovanjem i popularnom kulturom.

Mnogo se govorilo o Frebelovim poklonima i mnogi su nastavili da ih koriste  nakon njegove smrti 1852., ali nedostatak objavljenih materijala i savremenih prevoda rezultirali su nerazumevanjem njihovog smisla i svrhe. Kao posledica toga svest o značaju Frebelovog metoda značajno je pala u 20. veku. Froebelovi pokloni su tako raspoređeni da deca postepeno napreduju od geometrijskoh tela do apstraktnih ideja o “prostornim obrascima”. Svi pokloni osmišljeni su kroz niz, do tančina, razrađenih lekcija – od predstavljanja, tj. pokazivanja poklona deci do detalja rada čiji je cilj obrazovanje. Učenje se izvodi iz utisaka tokom igre. Rad sa svakim poklonom, osim prvog, usmeren je na tri različite vrste ciljeva:

1. OBLICI ŽIVOTApovezivanje igračke ili onoga što dete od nje gradi sa objektima iz poznate okoline,

2. OBLICI ZNANJAsticanje znanja iz matematike i usvajanje osnovnih matematičkih koncepata i

3. OBLICI LEPOTE – gradnja različitih građevina i struktura.

Prvi poklon-igračka je jednostavno usmeren na forme, boje i pokrete. Froebel je osmislio i napravio 10 poklona-igračaka, a ovde se nalazi njihov prikaz.

Napominjem da je tekst malo opširniji, jer sadrži dosta detalja o radu sa poklonima-igračkama, ali može biti zanimljiv osobama koje se trenutno bave edukacijom dece predškolskog uzrasta i zainteresovane su za ozbiljnije instrukcije.   Continue reading “Froebelovi pokloni (darovi)”

Friedrich Froebel – tvorac dečijih vrtića

froebelTokom 35 godina, sve do smrti 1852, Froebel je bio posvećen edukaciji dece i razvoju metoda čiji je cilj bio iskorištenje ljudskog potencijala do maksimuma. Froebel je bio pod uticajem nemačkih romantičnih filozova Rousseau-a i Ficte-a, te drevnih grčkih mislilaca, ali i pod uticajem taoističkog i budističkog učenja. Iako je vodi poreklo iz porodice veoma pobožnih hrišćana, često je nailazio na otpor crkve i drugih institucija zbog svog, za to vreme, veoma radikalnog načina razmišljanja i ideja. Odbacio je ideju o prvobitnom grehu obrazujući devojčice i dečake, kao i bogate i siromašne, zajedno, u istoj grupi. Ohrabrivao je decu da posmatraju svet, prepoznaju ga i poštuju beskrajno sve njegove zakone i one koji žive u njemu. Smatrao je da obrazovanje mora pomoći deci u shvatanju svoje uloge u svetu kao kreativnih bića. Bio je filozof, prirodnjak i istraživač. Prišao je Univerzumu naučno, razvijajući svoje materijale za edukaciju s ciljem da decu upozna s geometrijom i obrascima fizičkog sveta. Continue reading “Friedrich Froebel – tvorac dečijih vrtića”

Priče u slikama za malu i veliku decu

Priče su namenjene deci predškolskog uzrasta i početnih razreda osnovne škole. Potrebno je da dete pažljivo razgleda sve slike koje pripadaju jednoj priči, a zatim pravilnim redosledom ispriča priču navodeći što više objašnjenja za svaki postupak aktera – u kojim okolnostima se dešava priča, zašto su pojedini likova postupili baš na taj način kao što je prikazano i slično… Ne treba se zadovoljiti da, prosto, šturo ispriča šta vidi na svakoj od sličica, a  ukoliko se to dogodi, treba mu postavljati pitanja.

 

Mislim da je odlična ideja za stariju decu da sami pokušaju da kreiraju priče na ovakav način, koristeći ovaj ili neki drugi program. Zaista je pravi kreativni izazov. Potrebno je osmisliti priču koja može da stane u nekoliko sličica, zatim je smestiti u određen ambijent, odabrati likove i njihova raspoloženja, sličice treba tako kreirati da se iz njih jasno „čita” šta se dešava, a događaje tako rasporediti da ih je lako povezati u priču. Priča može da bude poučna, duhovita ili da sadrži problemski zadatak. Postoje i bogatiji programi sa više mogućnosti, ali nisu besplatni (osim probne verzije od 15 dana), a i komplikovaniji su za korištenje. U principu, što su mogućnosti ograničenije potrebno je više mašte i snalažljivosti. Meni je za svaku od ovih priča bilo potrebno oko sat vremena. Continue reading “Priče u slikama za malu i veliku decu”

Znamo li da hvalimo?

Poznata nam je svima moć lepih reči i njihov uticaj na samopouzdanje i motivaciju? Ali znamo li najbolje da ih upotrebimo? Na koje osobine ili postupke bi ih trebalo usmeriti? Ovde je jedan snimak na kom je prikazano kakav je uticaj različiih vrsta pohvala na samopouzdanje i motivaciju i kakve veze pohvale mogu imati sa strahom od neuspeha.

Istraživači su dali deci (uzrasta 9 i 10 godina) da sastavljaju set slagalica. U početku su to bile veoma jednostavne slagalice za njihov uzrast, koje su sva deca, bez poteškoća, mogla da reše. I hvalili su ih za dobro rešen zadatak. Ali u jednoj grupi pohvale su bile usmerene na njihovu inteligenciju i sposobnost rešavanja problema.  U drugoj grupi hvalili su trud koji su deca uložila da bi došla do dobrog rešenja. Zatim su im dali set mnogo težih slagalica, koje su daleko prevazilazile njihov uzrast i koje su morali prilično da se namuče da bi ih rešili. Gledali su šta će se dešavati sa njihovim samopouzdanjem i motivacijom. Nakon određenog perioda bezuspešnih pokušaja, svakom detetu ponuđeno je da odustane i da se vrati na slaganje jednostavnijih, lakših slagalice. Šta se dešavalo? Continue reading “Znamo li da hvalimo?”

Nauka je za svakoga, uključujući i decu

Šta imaju zajedničko nauka i igra? Neuronaučnik Bou Loto smatra da bi svi ljudi (uključujući i decu) trebalo da učestvuju u nauci i da, kroz proces otkrića, menjaju svoj pogled na nauku. Njemu pomaže 12-godišnja Ejmi O’Tul, koja je, zajedno sa 25 učenika iz razreda, objavila prvi članak koji su napisali osnovnoškolci i pregledali naučnici, o projektu Blekaton pčela. Članak počinje sa: “Nekada davno…” Continue reading “Nauka je za svakoga, uključujući i decu”

Dobre i loše strane muzičkih takmičenja

Ideja konkurencije postala je sastavni deo klasične muzičke industrije. U 20. veku broj muzičkih takmičenja se dramatično povećava, tako da ih danas imamo na hiljade širom sveta – od malih, lokalnih do visoko rangiranih, koja su odskočna daska za velike karijere. Takmičenja daju priliku velikom broju sjajnih muzičara da prikažu svoj talenat na nacionalnom i međunarodnom nivou. Ali postoji i, ne mali broj, negativnih strana muzičkih takmičenja, tako da se kod velikog broja muzičkih pedagoga javlja dilema – da li ih podržati ili osporiti. Pitanje je: da li su ona industrija ili umetnost, da li preovladavaju korisne ili negativne komponente i, na kraju krajeva, kako se odražavaju na razvoj jednog mladog muzičara, te da li podržati učešće u njima ili ne? Kao i mnoga druga kompleksna pitanja, oba stava  – i onih koji ih podržavaju i onih koji osporavaju, imaju vredne argumente.

27.decembra 2012. održan je akreditovani seminar, u Muzičkoj školi “Isidor Bajić” Novi Sad, pod nazivom “Dobre i loše strane muzičkih takmičenja kod dece sa posebnim muzičkim sposobnostima” kom sam prisustvovala. Predavač je bila Mila Lacković. Ona nam je prenela izveštaj „Evropske konferencije za visoke sposobnosti”(The European Council for High Ability (ECHA)) o istraživanju koje je izvršeno pod njihovim pokroviteljstvom. Analiza je obuhvatila: detaljne intervjue učenika, njihovih profesora i roditelja, pregled dokumenata, praćenje izvođenja učesnika, čak i telefonske razgovore….U ovom tekstu vam prenosim pojedine delove tog izveštaja, ali i svoja zapažanja i zaključke iz nekih drugih izvora do kojih sam došla. Continue reading “Dobre i loše strane muzičkih takmičenja”

Zašto vrtići ne bi trebalo da budu kao škole

Nova istraživanja pokazuju da podučavanje dece sve više i više u sve mlađem uzrastu može imati negativne posledice

Naše doba je doba pedagogije. Roditelji, frustrirani konkurencijom, obezbeđuju svojoj deci podučavanje u sve ranijem i ranijem uzrastu, sve više i više. To ide dotle da čak čitaju knjige bebama dok su još u stomaku. Oni forsiraju i vaspitače da pretvore vrtiće i jaslice u nešto što liči mnogo više na školu.

Postoje, međutim, i skeptici, koji sumnjaju u ispravnost ovakvog trenda. Među njima su neki roditelji i veliki broj vaspitača. Zar ne bi trebalo veoma malu decu pustiti da istražuju, zapitkuju, igraju se i otkrivaju – pitaju se oni? Dok direktne instrukcije pomažu deci da nauče specifične činjenice, postavlja se pitanje – šta je sa radoznalošću i kreativnošću, sposobnostima koje su čak važnije za učenje gledano u dužem periodu i širem kontekstu? Dve predstojeće studije objavljene u časopisu „Cognition“sugerišu da su skeptici u pravu. Dok učenje od učitelja može pomoći deci da dobiju specifične odgovore mnogo brže, čini ih, s druge strane, manje spremnim i raspoloženim da otkrivaju nove informacije o problemima sami i kreiraju nova i neočekivana rešenja. Continue reading “Zašto vrtići ne bi trebalo da budu kao škole”

Pisanje kratkih digitalnih poruka i beleški (SMS, tvit, telefonske beleške…) i pismenost – za i protiv

imagesRazvoj interneta i mobilnih telekomunikacionih uređaja, te eksplozija društvenih mreža u potpunosti su promenili način na koji komuniciramo jedni s drugima. Povezaniji smo više nego ikad. Sve više škola počinje da dozvoljava učenicima da donose svoje digitalne uređaje i da ih koriste u razredu na času. Pisanje digitalnih poruka i žargon koji ide uz njih se počinju uvlačiti i u svakodnevni govor i pisanje. Iako je ovaj komunikacijski bum pohvalan s jedne strane, zbog lakog dolaska do informacija, s druge strane vlada zabrinutost zbog štetnog delovanja koje sa sobom donosi. Vode se rasprave oko vrednosti „digitalnog pisanja“ kao što su: pisanje poruka na mobilnom telefonu, pisanje tvitova, beleške na mobilnim uređajima… Continue reading “Pisanje kratkih digitalnih poruka i beleški (SMS, tvit, telefonske beleške…) i pismenost – za i protiv”

Kako se razvija dečje učenje i razmišljanje

Deca rastu i menjaju se na razne načine tokom osnovne škole. Tri osnovna aspekta njihovog razvoja su: socijalni, emocionalni i kognitivni (učenje, razmišljanje).

Kako deca uče?

Iako se svi rađamo sa nekim naslednim tendencijama, deci je neophodno podsticajno okruženje da bi  dosegli svoj pun potencijal u učenju. Odrasli igraju ključnu ulogu u provođenju stimulacije i podršci dečjem učenju. Roditelji i vaspitači mogu ispuniti njihov razvoj kroz razumevanje važnosti iskustva u svetu koji se nalazi oko njih i snabdeti to iskustvo tako da razvijaju radoznalost i interesovanja. Šansa za decu da budu aktivnije uključena u učenje iz iskustva je posebno važna za njihov razvoj. Kada dete iskusi novi događaj, ono pokušava razumeti novo iskustvo stavljajući ga u svoj već postojeći, poznat sistem ideja. Ako, međutim, novo iskustvo ne može da se objasni onim što već zna, to ga podstiče da se uzdigne do novih ideja ili puteva razumevanja. Dodavanjem novih ili adaptacijom starih ideja i udruživanjem novih i starih ideja zajedno, deca polako grade znanje. Continue reading “Kako se razvija dečje učenje i razmišljanje”

Ken Robinson: O obrazovnom sistemu

“…Ima jedna stvar koja vas zapanji kada putujete po svetu. Svaki obrazovni sistem na Zemlji ima istu hijerarhiju školskih predmeta. Svaki. Gde god da odete. Pomislili biste da je drugačije, ali nije. Na vrhu su matematika i jezici, zatim društvene nauke i na dnu su umetnosti. Svuda na Zemlji. I u svakom sistemu, takođe, postoji hijerarhija umetnosti. Likovno i muzičko obično imaju viši status u školama nego gluma i ples. Na ovoj planeti ne postoji obrazovni sistem u kome deca svakodnevno uče da plešu kao što uče matematiku. Zašto? Zašto ne? Ja mislim da je to vrlo važno. Mislim da je matematika vrlo bitna, ali je i ples. Deca plešu sve vreme ako im dozvolite. Svi mi plešemo. Svi mi imamo tela, zar ne?

 Šta se zapravo dešava? Continue reading “Ken Robinson: O obrazovnom sistemu”

Umetnost u ranom detinjstvu

Za one koji imaju mlađu decu – zašto je važno da im obezbede dosta bojica, kolaž-papira, plastelin…Koliko je to važno za razvoj njihovih veština.

Umetnost je tradicionalno bila važan deo programa ranog detinjstva. Friedrich Froebel, otac vrtića, verovao je da deca treba da budu uključena u izradu sopstvenih umetnina kao i da uživaju u umetnosti drugih. Za Froebel-a umetničke aktivnosti su važne, ne zato da bi vaspitači prepoznali decu sa naročitim sposobnostima, nego zato što podstiču svako dete na „pun i svestran razvoj“. Praviti umetnost i uživati u umetnosti drugih ljudi i kultura veoma je važno za razvoj celokupne ličnosti deteta. Continue reading “Umetnost u ranom detinjstvu”

Kritičko mišljenje – put do istine

Važnost kritičkog razmišljanja

Sposobnost kritičkog mišljenja je veština koja odvaja inovatore od sledbenika. Kritičko razmišljanje smanjuje moć beskrupuloznih i pretencioznih  i neutrališe moć i uticaj neodrživih argumenata. Ta veština pomaže učenicima da osete veće zadovoljstvo u učenju, jer ne primaju pasivno činjenice koje im se prezentuju – tako pristupajući osećaju da imaju veću kontrolu.

Mladi ljudi, bez životnog iskustva, skloni su da budu lakoverni i naivni. Mnoge pogrešne odluke u njihovom životu, koje mogu doći upravo kao posledica nedostatka iskustva i kritičkog mišljenja, mogu imati dalekosežno loše posledice na njihov život. Nemogućnost da se kritički misli u mladosti može imati razorne posledice. Continue reading “Kritičko mišljenje – put do istine”

Logika, logičke zablude i kritičko mišljenje

Ako ste u potrazi za ubrzanim kursom iz osnova logike da biste svojim učenicima ili deci objasnili šta je logika, a šta logička zabluda i gde se sve kriju zamke pri formiranju stavova i mišljenja, te šta nas sve može zbuniti i zavesti pri izvođenju zaključaka i donošenju odluka – evo jednog interesantnog, jednostavnog za razumevanje, teksta koji sadrži osnove kritičkog razmišljanja. Australijska agencije “Bridge 8” kreirala je kratak kurs sačinjen od 6 poglavlja  koji nudi osnovni pregled kritičkog mišljenja. Tekst je dizajniran za decu završnih razreda osnovne škole i decu srednje škole, ali je zgodan i za svakog ko želi malo da izoštri svoju logiku. Continue reading “Logika, logičke zablude i kritičko mišljenje”

Neuspeh – važna lekcija

„Učenik koji nikad nije pokušao da uradi nešto što ne može da uradi, nikad neće znati koliko tačno može da uradi.“

John Stuart Mill

Većina ljudi pri samoj pomisli na neuspeh oseća neprijatnost . Tako nijedan roditelj ne želi da se njegovo dete suočava s neuspehom.

Ljudi ga vide kao završnicu, dokaz da plan nije uspeo ili ideje nisu bile dovoljno dobre. Istina je – neuspeh se dešava svima. Jedina stvar koja odvaja ljude koji uspeju od onih koji ne uspeju je pravilno razumevanje moći neuspeha. Uspeh zahteva da učite iz grešaka i pogrešnih koraka koje na tom putu napravite, pre nego padnete u očaj i odustanete. Šansa leži u svakom porazu. Continue reading “Neuspeh – važna lekcija”

Tajna samokontrole -“marshmallow” eksperiment 40 godina kasnije

U čemu je tajna dobrog uspeha u školi? Urođena inteligencija? Dugotrajna pažnja? Upornost?

Studije pokazuju  da najveći doprinos uspehu može dati nešto tako jednostavno kao što je posedovanje dobre samokontrole.

Mnogima je poznat legendarni “marshmallow” eksperiment (eksperiment s poslasticom od belog sleza). Continue reading “Tajna samokontrole -“marshmallow” eksperiment 40 godina kasnije”

Talenat ili rad ??? – različite perspektive ( prilog uz 1. deo )

( Ako niste pročitali 1.deo ili ste zaboravili o čemu se radi možete se podsetiti ovde ) –

Talenat ili rad ??? – različite perspektive ( 1. deo )

Tridestogodišnjak Dan McLaughlin ( profesionalni fotograf ) odlučio je da napusti svoj posao i postane profesionalni golf igrač. Veliki problem je bio to što nije imao nikakvo iskustvo u sportu niti se ikada ozbiljno bavio golfom. Tako je počeo ”Dan plan”. Krajnji cilj je – ispitivanje ljudskog potencijala i šta je moguće postići sa 10 000 sati vežbe ukoliko se čovek na to fokusira. Odmah su se javili veliki proizvođači sportske opreme da sponzorišu njegov eksperiment, jer za ono što trenutno radi nije plaćen.

Projekat je počeo u aprilu 2010., znači traje već oko 2 godine, a planirano je da ispuni normu od 10000 sati do kraja 2016. Za to vreme on beleži svoja iskustvima i vodi statistiku. Kaže da sam veruje da se genetika meša sa radom i da je to odgovor na pitanje – da li su važniji rad ili talenat, ali njegov cilj je da ovim eksperimentom utvrdi koliko prosečan čovek može da postigne samo radom i to u nečemu čim se nikada pre nije bavio. Continue reading “Talenat ili rad ??? – različite perspektive ( prilog uz 1. deo )”

Talenat ili rad ??? – različite perspektive ( 2. deo )

Da li su visoki rezultati posledica talenta ili upornog rada?…..

Vođena je debata u jednom britanskom listu o ovim kompleksnim pitanjima i traženo mišljenje ljudi različitih talenata i različite prakse.

Darold Treffert – psihijatar, koji je veoma zainteresovan za slučajeve dece sa nesvakidašnjim sposobnostima, te njih više od 350 širom sveta prati i proučava već dugi niz godina, dao je, takođe, svoje mišljenje:

“Ako je ikad bilo neoborivih argumenata za postojanje i značaj ” urođenog talenta” to su slučajevi ” čuda od deteta ”. Ovakvi slučajevi se objašnjavaju genetskim prenošenjem znanja – oni znaju nešto što nikada nisu učili.

Jedan takav slučaj je Leslie Lemke – slep je, a njegov IQ količnik je procenjen na 58. Skoro uopšte ne zna da govori, časove muzike nikada nije uzimao, a ne bi ni mogao da čita note, jer je slep. Sa 16 godina je, nakon samo jednog slušanja, počeo da svira Čajkovski koncert br.1, kao da svira neku najjednostavniju pesmicu.

On takođe može da svira melodiju, koju nikad ranije nije čuo, istovremeno dok je sluša (kao kod simultanog prevoda) sa zakašnjenjem od samo 1,5 sekund – on apsorbuje što je čuo, obrađuje i odmah prezentuje.

IQ 58? Continue reading “Talenat ili rad ??? – različite perspektive ( 2. deo )”

Pet saveta za obraćanje deci tokom učenja i igre namenjene učenju

Edukatori mlađe dece imaju ozbiljne odgovornosti kao što su: povećanje rečnika, promovisanje socio-emocionalnih veština i olakšanje svrsishodnosti igre. Ono što im se govori u toku učenja i igre namenjene učenju može da napravi velike promene kod dece. U prometnim učionicama učitelju ili nastavniku lako može da se desi da sklizne u komunikacione obrasce koji su udobni za njega, ali ne pomažu đacima da ,,rastu“ dok uče.

Evo nekoliko saveta za komunikaciju sa mladim učenicima tokom učenja i igre zasnovane na učenju! Continue reading “Pet saveta za obraćanje deci tokom učenja i igre namenjene učenju”

Talenat ili rad ??? – različite perspektive ( 1. deo )

Da li su visoki rezultati posledica talenta ili upornog rada?

Ovo je staro pitanje, a nedavno je, po ko zna koji put, oživljeno u jednom istraživanju.

Šta više doprinosi uspehu-talenat ili rad ? Da li ljudi nižih sposobnosti mogu da nadoknade svoje nedostatke upornim radom? A  da li su oni s visokim sposobnostima u stanju da postižu visoke rezultate bez velikog rada? U kakvoj su interakciji talenat i rad?

Vođena je debata u jednom britanskom listu o ovim kompleksnim pitanjima i traženo mišljenje ljudi različitih talenata i različite prakse.

Objavljivaću povremeno neka najzanimljivija mišljenja!

Može li  10 000 sati vežbanja načiniti genija?

Malcolm Gladwell u svojoj knjizi ,,Outliers“ napravio je interesantnu pretpostavku-da ljudi koji su se izdigli iznad ostalih i postigli neverovatan uspeh u njihovim nastojanjima svi imaju nešto zajedničko-oni su proveli najmanje 10 000 sati učeći i usavršavajući se u području kojim se bave. Teorija od 10 000 sati, u kojoj se 10 000 pominje kao ,,magičan broj uspeha“, prvobitno je formulisana od strane Dr.K.A.Ericsson-a profesora psihologije na državnom univerzitatu-Florida. Continue reading “Talenat ili rad ??? – različite perspektive ( 1. deo )”

Da li ste se ikada našli pred izazovom da predajete talentovanom učeniku? Jeste li ikad razmišljali o pravom pristupu onima koji bi da nauče više nego što ste možda vi očekivali?

Rad sa nadarenom decom u školi

Svako dete, bez obzira da li nadareno,prosečno ili ispod proseka, zaslužuje šansu da vodi sretan i zadovoljavajući život. Nadarena deca imaju veliku glad za znanjem i važno je ovu njihovu potrebu prepoznati što ranije, kako bi im roditelji i nastavnici pružili obilje mogućnosti da razviju svoje talente. Dobra škola će pokušati da identifikuje veoma sposobne učenike i da ispuni njihova očekivanja i potrebe … (nastavite sa čitanjem)