O meni i O blogu

O meni

12078_465284860257375_1961325915_nTatjana Petrov, diplomirani izvođač – pijanista, nižu i srednju muzičku školu završila je u Sarajevu. Studirala je kod eminentnih pijanista i klavirskih pedagoga – prof. Aleksandre Romanić na Muzičkoj Akademiji u Sarajevu, gde je započela studije, a zatim u klasi prof. Arbo Valdme na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je i diplomirala na odseku za klavir. Tokom školovanja bila je dobitnik mnogobrojnih nagrada na Republičkim i Saveznim takmičenjima bivše Jugoslavije i nastupala kao izvođač širom zemlje. 
Od 1992., pa do danas radi kao profesor klavira u Muzičkoj školi “Isidor Bajić” u Novom Sadu gde ostvaruje zapažene rezultate kao klavirski pedagog. Njeni učenici dobitnici su nagrada na domaćim i međunarodnim takmičenjima. 
Član je strukovnih udruženja EPTA Srbije i Udruženja klavirskih pedagoga Vojvodine (EPTA Srbije – Vojvodine). 

kontakt adresa: tatjanapetrov021@gmail.com

.

O blogu

Moji motivi za pisanje ovog bloga stalno se menjaju – od želje da pronađem odgovore

na vlastite dileme u vaspitanju i obrazovanju moje dece i učenika, preko želje za novim iskustvom,

pa do traženja odgovora na neka večita pitanja o razvoju ljudskog potencijala….

*****

32 thoughts on “O meni i O blogu

  1. Postovanje imenjakinjo😀.

    Odavno vise nisam dete, bar ne malo, ali ovde ima stvari koje i odrasle mogu da zainteresuju. Vec sam resavala muzicki test i jako mi se dopao.

    Divno je sto se bavite muzikom i svirate klavir. Meni je i jedno i drugo davnasnja zelja (i nisu jedine), ali neispunjena iz razloga koje ste vec navodili u jednom od tekstova. No, optimista sam kad je u pitanju ono sto volim i verujem da jos uvek ima vremena za bar deo sklonosti😀.

    Toplo Vas pozdravljam.

    • Nikada nije kasno da se covek posveti stvarima koje voli i da radi na nekom svom talentu.

      Moja ideja nije bila da se bavim iskljucivo decom, nego i talentom i razvojem talenta uopste, ucenju i svemu sto je vezano za ucenje, te postizanju visokog kvaliteta u nekom intelektualnom domenu. Ali nekako je decji uzrast prirodno najoptimalniji za pocetak rada na tome, pa vodim racuna da svaki tekst bude primenjiv pre svega na decu, a tek onda i na odrasle.

      I ja Vas pozdravljam i zahvaljujem na poseti mom blogu!

  2. Допада ми се што могу да прочитам пуно интересантних информација, чињеница… Наравно, биће ми задовољство да читам Ваше постове и у наредном периоду. Пуно успеха у даљем раду и срдачан поздрав! Микица

  3. Hvala, ovaj blog mi je odličan način da sebe motivišem da pratim koliko-toliko novosti iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, a i da saznam za neke druge blogove koje pišu neki divni, pametni, pozitivni ljudi…

  4. Veoma mi se dopada Vaš blog. Nedavno sam otvorila svoj, samo sa kratkim tekstovima. Počela sam da pratim neke od blogova i oduševljena sam… Volela bih da i svoj osmislim bolje, ali još uvek ne znam kako!!! Dopadaju mi se mnogi tekstovi, teme i ideje sa drugih blogova, pa prosto ne znam ni to da li bi bilo neumesno da ih objavim na svom blogu, jer bih volela da ga dopunim još nekim lepim stvarima koje radite Vi i oni poput Vas. Učiteljica sam i želim da prezentujem mnoge kreativnosti i korisne informacije svojim učenicima. Ako neko od Vas može da mi pruži podršku, zahvaljujem se.
    Još jednom, sadržaj Vašeg bloga je veoma interesantan i volela bih da koristim neke od njih.

  5. Hvala Vam na lepim rečima!
    Što se tiče objavljivanja tekstova sa tuđih blogova mislim da je najkorektnije da uradite onako kako ste uradili sa postom “Sarah Kay”, prosto ste ga linkovali. Zbog toga se niko, sasvim sigurno, neće ljutit – naprotiv, može samo da laska. To važi i za tekstove s mog bloga – znači, na onaj način na koji ste linkovali “Sarah Kay” možete i neki od mojih postova. Ako je to i praćenje Vašeg bloga neka podrška – toliko mogu.
    Pozdrav i sretno!

  6. И мени је драго да сам открила Ваш блог! Врло је занимљив, креативан и пун идеја, и наравно, користиће мени и мојим ђацима! Велики поздрав и дружимо се! 🙂

  7. Poštovana profesorice Tatjana!

    Vaši pogledi su mi veoma bliski i predstavljaju istinsko osveženje u gomili primenjivanja konvencionalnih metoda u sportu a, čini mi se, i u umetnosti od strane ne malog broja stručnjaka. Premda je moja neka druga sfera interesovanja – sport (višegodišnji angažman i u C. Zvezda, Beograd), sličnost, ne često čak i identičnost u pristupu obučavanjima, čini mi se, zastupljena je u svakoj delatnosti (uz uvažavanja i nekih specifičnosti do nekih većih razlika), a da ne pominjemo neku od grana umetnosti, kao što su slikarstvo, književnost, muzika…
    Biću slobodan da tu svrstam i sport, bar kada je reč o inventivnim stručnjacima koji daju prioritet maštovitosti, raznovrsnosti, duhu, nepredvidivosti u igri…zapravo onim njenim delovima koji omogućuju inventivni razvoj, uzdizanja i do neslućenih granica (ukoliko su natprosečno nadareni, svakako). Uostalom, samo tako je i moguće da koncertne sale i sport. stadioni budu ispunjeni posetiocima koji prepoznaju prave, visoke stvaralačke kreacije, kao vrhunska umeća ili vrednosti.
    Napomenuo bih da u vrhunskom sportu, pored niza drugih, postoje dva kjjučna faktora, odgovornih za vrhunska postignuća, a to su: 1. faktor-talenat-po mogućnosti natprosečni i 2. faktor-stručnjak-trener-obavezno vrhunski, u čijem radu su primarni kreativnost, visokoispoljavana inventivnost. U tom slučaju, sreća, kao neki treći faktor, gotovo da nije niti potrebna (mada ne smemo da zaboravimo i novac, nažalost). Ukoliko jedan od dva pomenuta faktora nije zastupljen, potrebno je mnogo sreće da se dosegne neki viši nivo u umetnosti, sportu…Ali, i u tom slučaju, postavlja se jedno takođe veoma važno pitanje: da li su, s obzirom na nivo predisponiranosti, mogući najviši dometi u razvoju talenta? Odgovor je, svakako, negativan!
    Ili, koliko veoma nadarene dece utone u sivilo prosečnosti u muzici, sportu… ili se, jednostavno, “izgubi” samo zbog neinventivnih učitelja, profesora, sportskih trenera..? Još ukoliko se osvrnemo na period iza njih od 10, 15… godina…
    Ne znam za muziku, ali u vrhunskom sportu, ove pojave sa dalekosežnim poražavajućim posledicama neki nazivaju sportskim genocidom! Rigidno, surovo, pa i morbidno zvuči, ali moramo da imamo u vidu da neki drugi u muzici ili u sportu, na primer, koji su bili čak za neku nijansu manje talentovasni od prvih navedenih, dobijaju novćane honorare u toku jedne godine sa iznosima u stotinama hiljada ili u milionima zelenih novčanica! Jer, ovi drugi su imali više sreće, zapravo – sa njima je radio učitelj, trener koji je vrhunski, ali koji to zaista jeste!
    I, na kraju, kao jedno od naravoučenija, malo u šali, a više u zbilji: dobar, odličan učitelj muzike, trener u sportu, pri obučavanjima, usavršavanjima, nikada nije skup!

    Uz upućivanje čestitke za Božićne i Novogodišnje praznike, poštovana profesorice Tatjana, puno pozdrava i sreće u Vašem životu i u daljem radu, želi Vam:
    Đorđo Radonić, trener, istraživač i publicista-oblast visokoispoljavani izrazi invencije i ogri u vrhunskom fudbalu-brazilski (južnoamerički) model i u vrhunskom sportu

    P.S.
    Ukoliko dospete, možete pogledati mojih 6 str. članaka, objavljivanih na sajtu sport. portala: http://www.srbijasport.net, u rubruci: vesti, podrubrika: sportska publicistika (na kraju padajućeg menija).
    Biću Vam zahvalam ukoliko mi prenesete Vaše utiske, ma koliko to ne bio Vaš fah!

  8. Pingback: НЕУСПЕХ КАО ИЗАЗОВ | ЛИКОВНА КУЛТУРА

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s