Kreativni razvoj u ranom detinjstvu

Pravila sam malo red među nacrtima neobjavljenih članaka kojih ima 50-ak na blogu i pronašla i ovaj. Pre godinu dana, čitajući jedan obiman tekst o kreativnom razvoju male dece, izvukla sam teze s namerom da pojasnim svaku fazu. U međuvremenu odvukle su me neke druge teme, tako da do proširenja teksta nikad nije došlo, a na nacrt sam potpuno i zaboravila. Čitajući ga juče, učinio mi se zgodan upravo ovakav – sažet i jasan, pa sam odlučila da ga objavim baš u ovoj formi.

Kreativni razvoj u detinjstvu ima svoj prirodan tok i redosled. Svaka faza vezana je za odgovarajući  uzrast i prate je odgovarajuće aktivnosti deteta. Evo nekih aktivnosti koje su karakteristične za određene faze. Continue reading “Kreativni razvoj u ranom detinjstvu”

Advertisements

Znamo li da hvalimo?

Poznata nam je svima moć lepih reči i njihov uticaj na samopouzdanje i motivaciju? Ali znamo li najbolje da ih upotrebimo? Na koje osobine ili postupke bi ih trebalo usmeriti? Ovde je jedan snimak na kom je prikazano kakav je uticaj različiih vrsta pohvala na samopouzdanje i motivaciju i kakve veze pohvale mogu imati sa strahom od neuspeha.

Istraživači su dali deci (uzrasta 9 i 10 godina) da sastavljaju set slagalica. U početku su to bile veoma jednostavne slagalice za njihov uzrast, koje su sva deca, bez poteškoća, mogla da reše. I hvalili su ih za dobro rešen zadatak. Ali u jednoj grupi pohvale su bile usmerene na njihovu inteligenciju i sposobnost rešavanja problema.  U drugoj grupi hvalili su trud koji su deca uložila da bi došla do dobrog rešenja. Zatim su im dali set mnogo težih slagalica, koje su daleko prevazilazile njihov uzrast i koje su morali prilično da se namuče da bi ih rešili. Gledali su šta će se dešavati sa njihovim samopouzdanjem i motivacijom. Nakon određenog perioda bezuspešnih pokušaja, svakom detetu ponuđeno je da odustane i da se vrati na slaganje jednostavnijih, lakših slagalice. Šta se dešavalo? Continue reading “Znamo li da hvalimo?”

Nauka je za svakoga, uključujući i decu

Šta imaju zajedničko nauka i igra? Neuronaučnik Bou Loto smatra da bi svi ljudi (uključujući i decu) trebalo da učestvuju u nauci i da, kroz proces otkrića, menjaju svoj pogled na nauku. Njemu pomaže 12-godišnja Ejmi O’Tul, koja je, zajedno sa 25 učenika iz razreda, objavila prvi članak koji su napisali osnovnoškolci i pregledali naučnici, o projektu Blekaton pčela. Članak počinje sa: “Nekada davno…” Continue reading “Nauka je za svakoga, uključujući i decu”

Zašto deca vole fantaziju?

I ovog Božić i Nove Godine, kao i uvek, deca su bila uronjena u svet plemenitih vila i zavodljivih veštica, škola čarobnjaka i veština letenja i naravno, nezaobilaznih debeljuškastih deka u crvenim odelima koji lete na sankama upregnutim irvasima. Ovo je samo ona zvanična, svima nam poznata, mašta detinjstva. Ali dečja mašta je mnogo više od toga. Oni su svakodnevno uronjeni u vlastiti svet fantazije. Trogodišnjaci provode ceo dan u društvu raznoraznih tigrova, princeza i superheroja. Starija deca izmisliće “parakosmos”, ceo jedan potpuno izamišljen univerzum, sa vlastitim pravilima, naseljen stanovnicima koje su sami dizajnirali. Ali, fantastični svet dečjih knjiga i filmova samo je vrh ledenog brega.

541721_10151313407957389_1175179294_nMeđutim, kada odrasli razmišljaju o deci, često su skloni da vide nešte zlokobno. Tako, raspravljajući o dečjoj fantaziji, oni odmah raspravljaju o deci generalno i o tome da li je fantazija generalno dobra ili loša za njih (tako se, recimo, mnogo raspravljalo o Harry Poteru ili Narniji i njihovom uticaju na decu). Međutim postoje mnogo dublja i interesantnija pitanja, na primer – zašto deca toliko vole fantaziju? Zašto su čarobnjaštvo i čuda iz mašte tako prirodna teritorija detinjstva? Ili, zašto deca spontano radije biraju nerealno od realnog? Continue reading “Zašto deca vole fantaziju?”

Deca koja nauče da plivaju rano su pametnija – studija

Nova studija ukazuje da se deca, koja uče i treniraju plivanje u mlađim godinama, razvijaju brže i pametnija su od ostale dece njihovog uzrasta. Deca koja se počnu baviti plivanjem veoma rano postižu brži razvoj od ostale dece i to u nekoliko oblasti, kao što su: kognitivni razvoj, fizički razvoj i razvoj jezika. Continue reading “Deca koja nauče da plivaju rano su pametnija – studija”

Kako se razvija dečje učenje i razmišljanje

Deca rastu i menjaju se na razne načine tokom osnovne škole. Tri osnovna aspekta njihovog razvoja su: socijalni, emocionalni i kognitivni (učenje, razmišljanje).

Kako deca uče?

Iako se svi rađamo sa nekim naslednim tendencijama, deci je neophodno podsticajno okruženje da bi  dosegli svoj pun potencijal u učenju. Odrasli igraju ključnu ulogu u provođenju stimulacije i podršci dečjem učenju. Roditelji i vaspitači mogu ispuniti njihov razvoj kroz razumevanje važnosti iskustva u svetu koji se nalazi oko njih i snabdeti to iskustvo tako da razvijaju radoznalost i interesovanja. Šansa za decu da budu aktivnije uključena u učenje iz iskustva je posebno važna za njihov razvoj. Kada dete iskusi novi događaj, ono pokušava razumeti novo iskustvo stavljajući ga u svoj već postojeći, poznat sistem ideja. Ako, međutim, novo iskustvo ne može da se objasni onim što već zna, to ga podstiče da se uzdigne do novih ideja ili puteva razumevanja. Dodavanjem novih ili adaptacijom starih ideja i udruživanjem novih i starih ideja zajedno, deca polako grade znanje. Continue reading “Kako se razvija dečje učenje i razmišljanje”

Društvene igre

Poznato je da je igra, pored toga što pruža zabavu, takođe moćno sredstvo za sticanje znanja i razvoj brojnih veština. Za decu nema ničega konstruktivnijeg od vremena provedenog u igri. Nikakve poučne kartice, obrazovne kompjuterske igre niti časovi gimnastike ne pružaju deci toliko koristi kao igra. Kroz igru deca uče: boje, brojeve, slova, oblike, proširuju rečnik, razvijaju logiku… Ali većina nas, uglavnom, ne razmišljamo o ovom edukativnom aspektu igre sve dok ne dobijemo svoju decu (ako izuzmemo one čija je profesija vaspitavanje i obrazovanje).

Možda najveću dobit deca imaju od igranja društvenih igara.  Najveći  umovi čovečanstva su društvenim igrama davali ogroman značaj. One su veoma zabavne, nisu skupe, podstiču koncentraciju, logičko razmišljanje, komunikaciju, razvijaju maštu i kreativnost, uče decu da poštuju pravila, da razmišljaju kako da grade strategiju, kako da odlučuju – da li da preuzmu rizik ili idu na sigurno, kako da pobeđuju i kako da se nose s porazom…. i mogu se prilagoditi različitim uzrastima. Ali postoji jedna naročito važna veština koju igranje društvenih igara promoviše – one razvijaju empatiju. Društvene igre navode igrače da pokušaju da razumeju onog drugog, kako on razmišlja i reaguje, i to je ono što društvenu igru, između ostalog, čini toliko važnom. Continue reading “Društvene igre”

Pet saveta za obraćanje deci tokom učenja i igre namenjene učenju

Edukatori mlađe dece imaju ozbiljne odgovornosti kao što su: povećanje rečnika, promovisanje socio-emocionalnih veština i olakšanje svrsishodnosti igre. Ono što im se govori u toku učenja i igre namenjene učenju može da napravi velike promene kod dece. U prometnim učionicama učitelju ili nastavniku lako može da se desi da sklizne u komunikacione obrasce koji su udobni za njega, ali ne pomažu đacima da ,,rastu“ dok uče.

Evo nekoliko saveta za komunikaciju sa mladim učenicima tokom učenja i igre zasnovane na učenju! Continue reading “Pet saveta za obraćanje deci tokom učenja i igre namenjene učenju”

Zablude i istine o nadarenoj deci

   Neke zablude o nadarenoj deci

-Nadarena deca ne moraju naporno da rade da bi postigla uspeh,oni su za uspeh predodređeni.

-Oni mogu da postignu sve što zamisle.

-Imaju manje problema od drugih, sve mogu da savladaju sami,ne zahtevaju tuđe vreme i pažnju i  ne trebaju ničiju  pomoć u učenju i sticanju veština.

-Nadarena deca se sama usmeravaju,uvek znaju šta im je cilj i kojim putem da idu. Continue reading “Zablude i istine o nadarenoj deci”