Kreativnost – iz drugog ugla

perspectiveDa li su razmišljanja do kojih dolazimo rešavajući probleme drugih produktivnija i proizvode li više kreativnih rešenja nego kada rešavamo sopstvene zadatke i poteškoće. Ako je uistinu tako, koji mehanizmi su odgovorni za ovaj fenomen?
Zamislite da ste zaključani u tornju. Pronašli ste konopac koji je upola kraći od one dužine koja vam je potrebna da biste se spustili niz njega i spasili. Šta biste mogli učiniti da se izbavite? Razmislite … (nastavite sa čitanjem)

Znamo li da hvalimo?

Poznata nam je svima moć lepih reči i njihov uticaj na samopouzdanje i motivaciju? Ali znamo li najbolje da ih upotrebimo? Na koje osobine ili postupke bi ih trebalo usmeriti? Ovde je jedan snimak na kom je prikazano kakav je uticaj različiih vrsta pohvala na samopouzdanje i motivaciju i kakve veze pohvale mogu imati sa strahom od neuspeha … (nastavite sa čitanjem)

 

Nauka je za svakoga, uključujući i decu

Šta imaju zajedničko nauka i igra? Neuronaučnik Bou Loto smatra da bi svi ljudi (uključujući i decu) trebalo da učestvuju u nauci i da, kroz proces otkrića, menjaju svoj pogled na nauku. Njemu pomaže 12-godišnja Ejmi O’Tul, koja je, zajedno sa 25 učenika iz razreda, objavila prvi članak koji su napisali osnovnoškolci i pregledali naučnici, o projektu Blekaton pčela. Članak počinje sa: “Nekada davno…”… (pogledajte snimak!)

Kako učimo da hodamo

Hiljade koraka i mnoštvo padova svaki dan.

baby-clip-art-9Kako bebe uče da hodaju? Dosadašnja istraživanja o razvoju hodanja su posmatrala hodanje kao ravnomerno kretanje po pravoj (jedinstvenoj) putanji. Ali najnovija studija je došla do nešto drugačijih zaključaka. U ovoj studiji istraživači su zabeležili 15-60 minutne video snimke spontanih aktivnosti beba. Zatim su proučavajući snimke, tokom kojih su bebe provodile vreme u hodanju i puzanju, izbrojali broj puzanja i koraka u hodanju i broj padova koje su deca iskusila dok su hodala ili puzala … (nastavite sa čitanjem)

Dvadesetogodišnjaci – “mlado odraslo doba” ili “nastajuća zrelost”

Od dvadesetogodišnjaka se, obično, očekuje da donose neke vrlo važne životne odluke, kao što su one o obrazovanju i budućoj karijeri, ali mnogi roditelji brinu da njihovi potomci još uvek nisu pronašli svoj put. To očekivanje proizilazi iz verovanja  da je mozak potpuno razvijen na kraju puberteta i da su zato dvadesetogodišnjaci spremni za ovakve izazove. Međutim, nedavna istraživanja sugerišu da se mozak, zapravo, još uvek razvija … (nastavite sa čitanjem)