Kreativnost – iz drugog ugla

Da li su razmišljanja do kojih dolazimo rešavajući probleme drugih produktivnija i proizvode li više kreativnih rešenja nego kada rešavamo sopstvene. Ako je uistinu tako, koji mehanizmi su odgovorni za ovaj fenomen?
Zamislite da ste zaključani u toranju. Pronašli ste konopac koji je upola kraći od one dužine koja vam je potrebna da biste se spustili niz njega i spasili. Šta biste mogli učiniti da se izbavite? Razmislite… Ukoliko nemate ideju, pokušajte zamislitei da je neko drugi zaključan u tornju pod istim okolnostima…
Ovako je izgledao eksperiment koji je imao za cilj da rasvetli kako naša kreativnost funkcioniše i koje su to sve iznenanujuće okolnosti koje mogu da utiču na njeno poboljšanje.
Pitali su polovinu učesnika da sebe zamisle kao zatvorenika zaključanog unutar tornja, a drugu polovinu da zamisli nekog drugog zarobljenog u imaginarnom zatvoru. U prvoj grupi onih koji su zamišljali sebe zatvorene u tornju, manje od polovine ( 48 % ) učesnika je rešilo zagonetku. U drugoj grupi, gotovo dve trećine ( 66 %) je našlo rešenje.
Iz ovoga se može zaključiti da smo izgleda kreativniji i uspešniji u rješavanju tuđih problema nego naših vlastitih.
Više istraživanja proučavalo je ovaj fenomen.

U drugoj studiji učesnici su rešavali maštovit zadatak crtajući vanzemaljca za priču koju treba sami da napišu. Drugi su umesto toga crtali vanzemaljca za priču koju bi trebalo da piše neko drugi. Kao što se i očekivalo – crtanje vanzemaljca za tuđu priču proizvelo je više kreativnih i nesvakidašnjih crteža.
Do istih rezultati došli su i istraživači u trećoj studiji gde je razmatran klasičan uvid u problem. Učesnici su imali zadatak da savetuju druge, s kojima su se nalaze na psihološkoj distanci, na koji način da reše problem s kojim su suočeni.
Svi ovi rezultati pokazali su da su ljudi kreativniji kada rešavaju probleme za druge nego za sebe i bacaju svetlo na to koji su mehanizmi odgovorni za nastanak ovakve pojave.
Prva pomisao je da se radi o krativnoj snazi altruizma, ali nije o tome reč. Rezultati pokazuju da kada razmišljamo o situacijama u kojima smo direktni učesnici, skloni smo da mislimo suviše konkretno – imaginarni prostor nam je sužen i stoga smo ograničeni u generisanju novih ideja. Kada razmišljamo o situacijama u kojim učestvuje neko drugi, a posebno situacijama daleko od naše vlastite stvarnosti, skloni smo proširiti perspektive i generisati ideje koje su mnogo više apstraktne. Dakle, javlja nam se više kreativnih ideja.
Vežbe služi da stvarno stanje predstavi kao više apstraktno, što oslobađa um za generisanje apstraktnijih rešenja. One su snažni podsetnici da ako želimo napraviti bolje i kreativnije odluke, moramo navesti sami sebe da proširimo našu perspektivu izdižući se iznad naših vlastitih problema.

Advertisements

Red i nered – da li okruženje oblikuje naše misli?

„Zatrpan sto – zatrpan um“, tako kažu.

Nije potrebno mnogo govoriti o prednostima dobre organizacije, reda i discipline. Poznato je da imaju pozitivne efekte na poboljšanje mentalnog zdravlja, zadovoljstvo životom i bolje razmišljanje. O tome postoji mnogo tekstova. Ali da li  urednost i disciplina u poslovnom okruženju i kod kuće poboljšavaju naš život baš u svemu? Ispostavilo se da to zavisi od onoga što pokušavamo da radimo i da i neuredno okruženje ima takođe svoje prednosti.organization_600 (1)

Naučnici su se bavili ispitivanjem kako organizovano i neorganizovano okruženje utiču na način razmišljanja i ponašanje ljudi. Rađena su dva vrlo jednostavna testa. U prvom su dobrovoljci popunjavali niz upitnika s ciljem da se ispita kako uredno ili neuredno okruženje utiče na empatiju i velikodušnost ili na zdrave izbore ispitnika. Dok je jedan deo ispitnika  popunjavao test u urednoj sobi na besprekornoj radnoj površini, drugi su isti test radili u neurednoj sobi na pretrpanom stolu, ispunjenom posvuda razbacanim papirima. Ispitanicima je saopšteno da prostorije u kojima rade upitnik pripadaju organizaciji namenjenoj deci sa posebnim potrebama, a pitanja su se odnosila na doniranje igračaka i knjiga za tu decu. Među pitanjima nalazilo se i ovo: „Da li želte da donirate u dobrotvorne svrhe?“ Ljudi koji su se nalazili u urednom okruženju bili su izdašniji u svojim donacijama u odnosu na one koji su upitnik ispunjavali u neredu. Nakon završenog testa na rastanku je i jednima i drugima ponuđeno da se posluže jabukom ili čokoladicom. Ispitanici iz uredne sobe su se češće opredeljivali za jabuku, a ovi drugi za čokoladicu.

Dake, pored toga što uredno okruženje poboljšava mentalno zdravlje, zadovoljstvo životom, što je od ranije poznato, ova studija je dokazala da povoljno utiče i na zdravije izbore i velikodušno ponašanje.

Buried in Paperwork with Surrender FlatAli priča nije baš tako jednostavna kao što bi bilo: urednost je dobra, neurednost je loša. U drugoj studiji naučnici su ispitanicima dali zadatak da za izvesnu kompaniju izmisle što je moguće veći broj namena za ping-pong lopticu. I ovom prilikom je jedan deo ispitanika sedeo u urednoj sobi za pedantnim stolom, a drugi u neurednoj sobi za zatrpanim stolom. Rezultati su bili vrlo zanimljivi. Ne samo da su ispitanici, koji su se nalazili u neurednom okruženju, izmislili veći broj namena, nego su i njihova rešenja bila kreativnija, zanimljivija i neobičnija.  Dake, studija je dokazala da neurednost podstiče kreativan način razmišljanja, što, verovatno i nije baš iznenaujuće, jer već od ranije postoji verovanje da je to tako. Otud i izraz “kreativni nered”.

Značaj ove studija je u tome da može da nam pomogne da izaberemo okruženje u kom nešto radimo, u zavisnosti od toga kakav je cilj našeg rada. Izvesno je da uredno okruženje ima mnogobrojne prednosti,  ali ukoliko vam je cilj razmišljanja da ide van ustaljenih granica i da odstupa od pravila, ne trudite se da vam radni sto bude uredan.  Ključ je znati iskoristiti svoje radno okruženje tako da nam pomogne da razmišljamo što svrsishodnije.

Hijerarhija i kreativnost

hierarchieMnogo se polemiše o tome da li su hijerarhija i kreativnost nepomirljivi neprijatelji. Da li je za dobrobit oslobađanja kreativnih i inovativnih ideja okova nužno ukinuti hijerarhiju ili je moguće pronaći takve modele sistema hijerarhije koji bi omogućavali njihovo paralelno funkcionisanje?

Činjenica je da je hijerarhija jedan od temeljnih principa dobre organizacije.  Efikasnoj organizaciji potreban je efikasan lanac upravljanja. Međutim, dok se lanac komandovanja pokazuje kao veoma dobar za  funkcionisanje sistema kroz nadzor, izdavanje naloga i donošenje odluka, pokazuje se kao veoma problematičan za iskorištenje kreativnih ideja ukoliko one ne dolaze s vrha lanca hijerarhije. Zbog toga se vode žestoke polemike o tome koliko bi duboka ili široka trebalo da bude struktura organizacije hijerarhije. Continue reading “Hijerarhija i kreativnost”

“Minecraft”- kreirajte svoj svet iz mašte

Zahvaljujem se svom trinaestogodišnjem sinu na objašnjenjima i vrlo zanimljivim informacijama vezanim za igricu prilikom pisanja ovog teksta, kao i na odabiru sličica.

Zašto je dobro igrati “Minecraft”?Minecraft Tree House

Pre nego što je “Minecraft” industrija doživela procvat i planetarnu slavu, samo šačica ljudi poznavala je njenog tvorca. To je Markus Persson, poznatiji kao “Notch”, programer i dizajner iz Švedske. Danas, on je poznata ličnost i među najbogatijim ljudima na svetu, a slavu i bogatstvo duguje svojoj igrici. Ono što je zanimljivo je, da iza stvaranja igre nije stajala industrija velikih proizvođača kompjuterskih igara. Sve je stvorio potpuno sam. Continue reading ““Minecraft”- kreirajte svoj svet iz mašte”

Ken Robinson: O obrazovnom sistemu

“…Ima jedna stvar koja vas zapanji kada putujete po svetu. Svaki obrazovni sistem na Zemlji ima istu hijerarhiju školskih predmeta. Svaki. Gde god da odete. Pomislili biste da je drugačije, ali nije. Na vrhu su matematika i jezici, zatim društvene nauke i na dnu su umetnosti. Svuda na Zemlji. I u svakom sistemu, takođe, postoji hijerarhija umetnosti. Likovno i muzičko obično imaju viši status u školama nego gluma i ples. Na ovoj planeti ne postoji obrazovni sistem u kome deca svakodnevno uče da plešu kao što uče matematiku. Zašto? Zašto ne? Ja mislim da je to vrlo važno. Mislim da je matematika vrlo bitna, ali je i ples. Deca plešu sve vreme ako im dozvolite. Svi mi plešemo. Svi mi imamo tela, zar ne?

 Šta se zapravo dešava? Continue reading “Ken Robinson: O obrazovnom sistemu”

Vrlina sanjarenja

 

Sanjarenje je mentalna aktivnost tokom koje se osoba kratkoročno izdvaja  iz neposrednog okruženja –  kontakt sa stvarnošću je zamagljen i delimično zamenjen vizionarskim fantazijama. Ovo bi bila jedna od mogućih definicija sanjarenja.

Sanjarenje, fantazija, lutanje uma, maštanje… Istina je da postoji mnogo vrsta sanjarenja, više naziva za, nije sigurno da li, istu ili sličnu pojavu i ne postoji  čvrsta definicija među psiholozima za nju. Istina je, takođe, da mu neki pripisuju negativan, a neki pozitivan predznak.

Stav prema sanjarenju menjao se tokom istorije.

Smatra se da negativni aspekt sanjarenja počinje biti naglašavan nakon što ljudski rad postaje diktiran od strane kretanja mašina. Continue reading “Vrlina sanjarenja”

Tipovi razmišljanja

Pre neki dan je u moj inbox stigla poruka sledećeg sadržaja:

“Pogledajte sliku u nastavku. Nemojte čitati dalje pre nego što bar 15 sekundi ne promatrate sliku!!!

Na koju stranu se plesačica okreće? U smeru kazaljke na satu ili obrnuto?

Ako se plesačica okreće u smeru kazaljke na satu tada više koristite desnu stranu mozga (osećajno-kreativnu), a ako se okreće u smeru obrnutom od kretanja kazaljke na satu tada vam je dominantna leva strana (racionalno-analitička).

Kod senzibilnih osoba, umetnika i osoba koje rade na sebi verovatnije je da je aktivnija desna strana (okretanje plesačice u smeru kazaljke na satu).

Koncentracijom je moguće svesno uticati na smer okretanja plesačice, odnosno na percepciju smera okretanja, što znači da se strane mozga “isključuju i uključuju”, odnosno izmenjuje se dominacija, uz zanimljiv “oset” koji se pritom zbiva. Isprobajte!” Continue reading “Tipovi razmišljanja”

Zablude o kreativnosti

Kreativnost je ograničena isključivo na umetničke sadržaje

Iako je kreativnost često povezana sa umetnošću, velika je greška poistovetiti je s umetnošću. Kreativnost je put kojim prilazimo rešavanju problema, to je stil razmišljanja. Ona se pojavljuje u nauci, preduzetništvu… i svim drugim oblastima ljudskog delovanja jednako koliko i u umetnosti. Jedino što će način na koji se izražava kreativnost biti različit u različitim sadržajima (domenima).

Kreativni proces je zabavan, ne bi ga trebalo uzimati suviše ozbiljno

Kreativnost može izgledati kao nešto zabavno, aktivnost koja sprečava ozbiljan rad u učionici. Ali kreativni proces pruža mnoge izazove. On zahteva koncentraciju, istrajnost i odlučnost za uspeh. Može biti, ustvari, frustrirajući i težak proces. Kreativnost zaslužuje da bude shvaćena ozbiljno. Continue reading “Zablude o kreativnosti”

Želite biti kreativniji ? Koristite SCAMPER !

Jednostavan način da generišete mnoštvo ideja je da primenite listu  principa kreativnog razmišljanja koju je predložio Alex Osborn. Program se zove SCAMPER.

SCAMPER je baziran na ideji da je sve što je novo dodatak ili izmena nečeg što već postoji. Možete uzeti temu i promeniti je u nešto drugo, novo. Možete uzeti bilo šta što postoji i sa malo kreativnog razmišljanja pretvoriti ga u novu ideju. Continue reading “Želite biti kreativniji ? Koristite SCAMPER !”

21 način da ,,ubijete“ kreativnost

Preporuke koje vam garantuju da nikada nećete doći do dobre ideje

♦Uvek mislite na način na koji ste oduvek mislili! Kada se suočite s  problemom fiksirajte  se na ono kako su vas učili da to treba rešavati, zatim analitički izaberite najviše obećavan logičan pristup i primenite ga, odbacujući sve druge mogućnosti.

Budite fokusirani! Ključ logičkog, linearnog mišljenja, je znanje šta isključiti iz svog mentalnog prostora. Dakle, izbacite sve što se razlikuje, u vezi je ili u nekom drugom domenu, van vašeg predmeta.

♦Uvek radite ono što ste oduvek radili! Ako uvek radite ono što ste oduvek radili onda ćete uvek imati ono što ste oduvek imali. To će umanjiti mogućnost iznenađenja i greške. Ostanite u okviru zone udobnosti i ne gubite vreme i energiju istražujući šta ljudi iz međusobno nepovezanih oblasti rade. Continue reading “21 način da ,,ubijete“ kreativnost”

Kriza kreativnosti-1.deo

Nekada 1958, Ted Schwarzrock bio je osmogodišnjak koji je postao jedan od ,,Torrance-ove dece” u grupi od 400 dece iz Minneapolisa koji su uradili seriju novodizajniranih  testova kreativnosti koje je sastavio  profesor E.Paul Torrance.Schwarzrock se još uvek živo seća trenutka kada mu je čuveni psiholog uručio vatrogasno vozilo i pitao: ,,Razmisli, kako bi mogao da poboljšaš ovu igračku da postane bolja i zabavnija za igru? ” Seća se da je psiholog bio uzbuđen njegovim odgovorima. Ustvari, zapis sa sednice psihologa ukazuje da je  Schwarzrock kao iz rukava istresao  25 rešenja  kao što su  dodavanje prenosivih merdevina, opruga na točkove i još mnogo toga. To nije jedini put da je on impresionirao naučnika koji je zaključio  da Schwarzrock  ima neobičnu vizuelnu perspektivu i sposobnost da  sintetiše različie elemente u smislene proizvode.

Prihvaćena definicija kreativnosti  je napraviti nešto originalno  i  korisno i to  je ono što se ogleda u testovima – mada ne postoji jedan pravi odgovor koji bi u potpunosti, do kraja definisao kreativnost. Biti kreativan zahteva  divergentno  razmišljenje ( produkciju velikog broja ideja ), a zatim konvergentno razmišljanje (kombinaciju tih ideja da bi se dobio najbolji rezultat). Continue reading “Kriza kreativnosti-1.deo”