Deca koja nauče da plivaju rano su pametnija – studija

Nova studija ukazuje da se deca, koja uče i treniraju plivanje u mlađim godinama, razvijaju brže i pametnija su od ostale dece njihovog uzrasta. Deca koja se počnu baviti plivanjem veoma rano postižu brži razvoj od ostale dece i to u nekoliko oblasti, kao što su: kognitivni razvoj, fizički razvoj i razvoj jezika. Continue reading “Deca koja nauče da plivaju rano su pametnija – studija”

Advertisements

Kako se razvija dečje učenje i razmišljanje

Deca rastu i menjaju se na razne načine tokom osnovne škole. Tri osnovna aspekta njihovog razvoja su: socijalni, emocionalni i kognitivni (učenje, razmišljanje).

Kako deca uče?

Iako se svi rađamo sa nekim naslednim tendencijama, deci je neophodno podsticajno okruženje da bi  dosegli svoj pun potencijal u učenju. Odrasli igraju ključnu ulogu u provođenju stimulacije i podršci dečjem učenju. Roditelji i vaspitači mogu ispuniti njihov razvoj kroz razumevanje važnosti iskustva u svetu koji se nalazi oko njih i snabdeti to iskustvo tako da razvijaju radoznalost i interesovanja. Šansa za decu da budu aktivnije uključena u učenje iz iskustva je posebno važna za njihov razvoj. Kada dete iskusi novi događaj, ono pokušava razumeti novo iskustvo stavljajući ga u svoj već postojeći, poznat sistem ideja. Ako, međutim, novo iskustvo ne može da se objasni onim što već zna, to ga podstiče da se uzdigne do novih ideja ili puteva razumevanja. Dodavanjem novih ili adaptacijom starih ideja i udruživanjem novih i starih ideja zajedno, deca polako grade znanje. Continue reading “Kako se razvija dečje učenje i razmišljanje”

Dvadesetogodišnjaci – “mlado odraslo doba” ili “nastajuća zrelost”

Od dvadesetogodišnjaka se, obično, očekuje da donose neke vrlo važne životne odluke, kao što su one o obrazovanju i budućoj karijeri, ali mnogi roditelji brinu da njihovi potomci još uvek nisu pronašli svoj put. To očekivanje proizilazi iz verovanja  da je mozak potpuno razvijen na kraju puberteta i da su zato dvadesetogodišnjaci spremni za ovakve izazove. Međutim, nedavna istraživanja sugerišu da se mozak, zapravo, još uvek razvija i u toku treće decenije, odbacujući neiskorištene veze, a jačajući one koje su ostale. Biolozi, psiholozi i sociolozi sve više vide godine od 18. do 25. kao posebnu fazu ljudskog razvoja, koja zavređuje mnogo više proučavanja. Oni sugerišu da su ljudi bolje opremljeni da velike životne odluke donose u svojim kasnim dvadesetim nego ranije. 

Dr. Jay Giedd sa Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje, radila je studiju posvećenu ovom problemu u kojoj je učestvovalo oko 1000 mladih ljudi. Ova studija dala je mnoge nove uvide i  pokazala da dvadesete godine još uvek nisu optimalne za donošenje nekih važnih životnih odluka i da je njihovo odlaganje i biološki opravdano. Mladi dvadesetogodišnjaci još uvek otkrivaju sebe.  Raskorak između adolescencije i pune zrelosti postaje sve veći i sve više mladih dobrovoljno ili iz ekonomskih razloga produžava svoje školovanje i odlaže tradicionalne odgovornosti odraslih. Ovo doba nazvano je   “nastajuća zrelost” i obuhvata period od, otprilike 18. do 29.  godine, a  psiholozi, sociolozi i neurolozi ga vide kao zasebnu životnu fazu. “Ustvari je potpuno normalno da dvadesetogodišnjaci nisu sigurni šta žele od života, da su nestabilni i menjaju odluke vezano za to, to je pravilo.”- kaže Jeffrey J. Arnett, profesor psihologije na Clark University, koji je 2000. godine i skovao termin za ovaj period – nastajuća zrelost”.  Continue reading “Dvadesetogodišnjaci – “mlado odraslo doba” ili “nastajuća zrelost””

Umetnost u ranom detinjstvu

Za one koji imaju mlađu decu – zašto je važno da im obezbede dosta bojica, kolaž-papira, plastelin…Koliko je to važno za razvoj njihovih veština.

Umetnost je tradicionalno bila važan deo programa ranog detinjstva. Friedrich Froebel, otac vrtića, verovao je da deca treba da budu uključena u izradu sopstvenih umetnina kao i da uživaju u umetnosti drugih. Za Froebel-a umetničke aktivnosti su važne, ne zato da bi vaspitači prepoznali decu sa naročitim sposobnostima, nego zato što podstiču svako dete na „pun i svestran razvoj“. Praviti umetnost i uživati u umetnosti drugih ljudi i kultura veoma je važno za razvoj celokupne ličnosti deteta. Continue reading “Umetnost u ranom detinjstvu”

Pet saveta za obraćanje deci tokom učenja i igre namenjene učenju

Edukatori mlađe dece imaju ozbiljne odgovornosti kao što su: povećanje rečnika, promovisanje socio-emocionalnih veština i olakšanje svrsishodnosti igre. Ono što im se govori u toku učenja i igre namenjene učenju može da napravi velike promene kod dece. U prometnim učionicama učitelju ili nastavniku lako može da se desi da sklizne u komunikacione obrasce koji su udobni za njega, ali ne pomažu đacima da ,,rastu“ dok uče.

Evo nekoliko saveta za komunikaciju sa mladim učenicima tokom učenja i igre zasnovane na učenju! Continue reading “Pet saveta za obraćanje deci tokom učenja i igre namenjene učenju”

Kriza kreativnosti-1.deo

Nekada 1958, Ted Schwarzrock bio je osmogodišnjak koji je postao jedan od ,,Torrance-ove dece” u grupi od 400 dece iz Minneapolisa koji su uradili seriju novodizajniranih  testova kreativnosti koje je sastavio  profesor E.Paul Torrance.Schwarzrock se još uvek živo seća trenutka kada mu je čuveni psiholog uručio vatrogasno vozilo i pitao: ,,Razmisli, kako bi mogao da poboljšaš ovu igračku da postane bolja i zabavnija za igru? ” Seća se da je psiholog bio uzbuđen njegovim odgovorima. Ustvari, zapis sa sednice psihologa ukazuje da je  Schwarzrock kao iz rukava istresao  25 rešenja  kao što su  dodavanje prenosivih merdevina, opruga na točkove i još mnogo toga. To nije jedini put da je on impresionirao naučnika koji je zaključio  da Schwarzrock  ima neobičnu vizuelnu perspektivu i sposobnost da  sintetiše različie elemente u smislene proizvode.

Prihvaćena definicija kreativnosti  je napraviti nešto originalno  i  korisno i to  je ono što se ogleda u testovima – mada ne postoji jedan pravi odgovor koji bi u potpunosti, do kraja definisao kreativnost. Biti kreativan zahteva  divergentno  razmišljenje ( produkciju velikog broja ideja ), a zatim konvergentno razmišljanje (kombinaciju tih ideja da bi se dobio najbolji rezultat). Continue reading “Kriza kreativnosti-1.deo”