Ispitna anksioznost (strah od ispitivanja, odgovaranja, javnog nastupa, trema)

Da li ste ikada otišli na ispit u školi potpuno bezbrižni? Ustvari, svi  imamo određen nivo, bar kratkoročne, anksioznosti kad se nađemo u takvoj situaciji.

 U jednoj studiji rađenoj na Stenford Unuverzitetu, izdvojeni su i praćeni delovi mozga koji su uključeni u anksiozne reakcije. Ovi delovi su pokazivali veću aktivnost prilikom anksioznih reakcija i obrnuto. Ispitanici su unapred pregledani i utvrđeno je koji od njih su skloni, a koji ne anksioznim reakcijama u trenucima kada su izloženi određenom riziku. Zadatak ispitanika je bio igranje igrice u novac. Od njihove uspešnosti prilikom  igre zavisilo je da li će izgubiti novac ili ne. Ustanovljeno je da su anksiozni ispitanici  skolni da igru nauče bolje i da su zato manje gubili novac od njihovih manje anksioznih kolega. Ali šta se dešava kada je nivo anksioznosti toliko visok da počinje da ometa pojedinca u izvršenju zadatka? Continue reading “Ispitna anksioznost (strah od ispitivanja, odgovaranja, javnog nastupa, trema)”

Advertisements

Anksioznost kod dece

 Šta je anksioznost?

Anksioznost je normalno emocionalno stanje koje smo svi iskusili u različitim periodima našeg života. Blisko je povezana sa strahom, koji je neophodna i normalna emocija. Prirodno je i korisno da doživimo strah kad se suočimo sa određenih situacijama koje su realno opasne. Anksioznost se obično povezuje sa strahom unapred, od nekog događaja koji očekujemo, a koji treba da se dogodi u budućnosti. Neke od reči koje se koriste za opisivanje različitih stanja anksioznosti obuhvataju: zabrinutost, nervoza, napetost, stidljivost, oprez, uznemirenost… Normalno je i korisno da se ovako osećamo kada smo suočeni sa teškim situacijama, na primer, uznemireni smo pred test ili govor koji treba održati pred grupom ljudi i sl. Anksioznost nam tada pomaže da se pripremimo za težak zadatak.

Izvori anksioznosti u detinjstvu Continue reading “Anksioznost kod dece”