Talenat ili rad ??? – različite perspektive ( prilog uz 1. deo )

( Ako niste pročitali 1.deo ili ste zaboravili o čemu se radi možete se podsetiti ovde ) –

Talenat ili rad ??? – različite perspektive ( 1. deo )

Tridestogodišnjak Dan McLaughlin ( profesionalni fotograf ) odlučio je da napusti svoj posao i postane profesionalni golf igrač. Veliki problem je bio to što nije imao nikakvo iskustvo u sportu niti se ikada ozbiljno bavio golfom. Tako je počeo ”Dan plan”. Krajnji cilj je – ispitivanje ljudskog potencijala i šta je moguće postići sa 10 000 sati vežbe ukoliko se čovek na to fokusira. Odmah su se javili veliki proizvođači sportske opreme da sponzorišu njegov eksperiment, jer za ono što trenutno radi nije plaćen.

Projekat je počeo u aprilu 2010., znači traje već oko 2 godine, a planirano je da ispuni normu od 10000 sati do kraja 2016. Za to vreme on beleži svoja iskustvima i vodi statistiku. Kaže da sam veruje da se genetika meša sa radom i da je to odgovor na pitanje – da li su važniji rad ili talenat, ali njegov cilj je da ovim eksperimentom utvrdi koliko prosečan čovek može da postigne samo radom i to u nečemu čim se nikada pre nije bavio. Continue reading “Talenat ili rad ??? – različite perspektive ( prilog uz 1. deo )”

Advertisements

Talenat ili rad ??? – različite perspektive ( 2. deo )

Da li su visoki rezultati posledica talenta ili upornog rada?…..

Vođena je debata u jednom britanskom listu o ovim kompleksnim pitanjima i traženo mišljenje ljudi različitih talenata i različite prakse.

Darold Treffert – psihijatar, koji je veoma zainteresovan za slučajeve dece sa nesvakidašnjim sposobnostima, te njih više od 350 širom sveta prati i proučava već dugi niz godina, dao je, takođe, svoje mišljenje:

“Ako je ikad bilo neoborivih argumenata za postojanje i značaj ” urođenog talenta” to su slučajevi ” čuda od deteta ”. Ovakvi slučajevi se objašnjavaju genetskim prenošenjem znanja – oni znaju nešto što nikada nisu učili.

Jedan takav slučaj je Leslie Lemke – slep je, a njegov IQ količnik je procenjen na 58. Skoro uopšte ne zna da govori, časove muzike nikada nije uzimao, a ne bi ni mogao da čita note, jer je slep. Sa 16 godina je, nakon samo jednog slušanja, počeo da svira Čajkovski koncert br.1, kao da svira neku najjednostavniju pesmicu.

On takođe može da svira melodiju, koju nikad ranije nije čuo, istovremeno dok je sluša (kao kod simultanog prevoda) sa zakašnjenjem od samo 1,5 sekund – on apsorbuje što je čuo, obrađuje i odmah prezentuje.

IQ 58? Continue reading “Talenat ili rad ??? – različite perspektive ( 2. deo )”

Talenat ili rad ??? – različite perspektive ( 1. deo )

Da li su visoki rezultati posledica talenta ili upornog rada?

Ovo je staro pitanje, a nedavno je, po ko zna koji put, oživljeno u jednom istraživanju.

Šta više doprinosi uspehu-talenat ili rad ? Da li ljudi nižih sposobnosti mogu da nadoknade svoje nedostatke upornim radom? A  da li su oni s visokim sposobnostima u stanju da postižu visoke rezultate bez velikog rada? U kakvoj su interakciji talenat i rad?

Vođena je debata u jednom britanskom listu o ovim kompleksnim pitanjima i traženo mišljenje ljudi različitih talenata i različite prakse.

Objavljivaću povremeno neka najzanimljivija mišljenja!

Može li  10 000 sati vežbanja načiniti genija?

Malcolm Gladwell u svojoj knjizi ,,Outliers“ napravio je interesantnu pretpostavku-da ljudi koji su se izdigli iznad ostalih i postigli neverovatan uspeh u njihovim nastojanjima svi imaju nešto zajedničko-oni su proveli najmanje 10 000 sati učeći i usavršavajući se u području kojim se bave. Teorija od 10 000 sati, u kojoj se 10 000 pominje kao ,,magičan broj uspeha“, prvobitno je formulisana od strane Dr.K.A.Ericsson-a profesora psihologije na državnom univerzitatu-Florida. Continue reading “Talenat ili rad ??? – različite perspektive ( 1. deo )”

Muzički gen- ključ muzičkih sposobnosti

Muzička sposobnost se uglavnom nasleđuje od roditelja ,a geni kontrolišu centre za prepoznavanje visine tonova u mozgu.Vaspitanje nema značajan uticaj na tu sposobnost-sugeriše studija urađena sa blizancima.  Ovo istraživanje pomaže da se objasni zašto ima tako mnogo muzičkih porodica,u nekim slučajevima čitave dinastije. Naučnici koji stoje iza ove studije smatraju da je genetski uticaj toliko jak da je malo verovatno da će časovi muzike preokrenuti muzikalnost deteta ukoliko je ono slabo ili uopšte ne poseduje.

Rezultati objavljeni u časopisu ,,Science” dolaze iz studije britanskih blizanaca-568 sestara i tima britanskih i američkih istraživača. Zaključeno je da je jedna od dvadest osoba potpuno bez sluha(uopšte ne razlikuje visine tonova),a svaka četvrta ima problem prepoznavanja melodije. Naučnici i nastavnici su do sada imali tendenciju da veruju da se muzička sposobnost može razviti i da izlaganje beba i dece slušanju muzike može povećati šanse za muzikalnost. Continue reading “Muzički gen- ključ muzičkih sposobnosti”