Zašto deca vole fantaziju?

I ovog Božić i Nove Godine, kao i uvek, deca su bila uronjena u svet plemenitih vila i zavodljivih veštica, škola čarobnjaka i veština letenja i naravno, nezaobilaznih debeljuškastih deka u crvenim odelima koji lete na sankama upregnutim irvasima. Ovo je samo ona zvanična, svima nam poznata, mašta detinjstva. Ali dečja mašta je mnogo više od toga. Oni su svakodnevno uronjeni u vlastiti svet fantazije. Trogodišnjaci provode ceo dan u društvu raznoraznih tigrova, princeza i superheroja. Starija deca izmisliće “parakosmos”, ceo jedan potpuno izamišljen univerzum, sa vlastitim pravilima, naseljen stanovnicima koje su sami dizajnirali. Ali, fantastični svet dečjih knjiga i filmova samo je vrh ledenog brega.

541721_10151313407957389_1175179294_nMeđutim, kada odrasli razmišljaju o deci, često su skloni da vide nešte zlokobno. Tako, raspravljajući o dečjoj fantaziji, oni odmah raspravljaju o deci generalno i o tome da li je fantazija generalno dobra ili loša za njih (tako se, recimo, mnogo raspravljalo o Harry Poteru ili Narniji i njihovom uticaju na decu). Međutim postoje mnogo dublja i interesantnija pitanja, na primer – zašto deca toliko vole fantaziju? Zašto su čarobnjaštvo i čuda iz mašte tako prirodna teritorija detinjstva? Ili, zašto deca spontano radije biraju nerealno od realnog? Continue reading “Zašto deca vole fantaziju?”

Advertisements

Zašto vrtići ne bi trebalo da budu kao škole

Nova istraživanja pokazuju da podučavanje dece sve više i više u sve mlađem uzrastu može imati negativne posledice

Naše doba je doba pedagogije. Roditelji, frustrirani konkurencijom, obezbeđuju svojoj deci podučavanje u sve ranijem i ranijem uzrastu, sve više i više. To ide dotle da čak čitaju knjige bebama dok su još u stomaku. Oni forsiraju i vaspitače da pretvore vrtiće i jaslice u nešto što liči mnogo više na školu.

Postoje, međutim, i skeptici, koji sumnjaju u ispravnost ovakvog trenda. Među njima su neki roditelji i veliki broj vaspitača. Zar ne bi trebalo veoma malu decu pustiti da istražuju, zapitkuju, igraju se i otkrivaju – pitaju se oni? Dok direktne instrukcije pomažu deci da nauče specifične činjenice, postavlja se pitanje – šta je sa radoznalošću i kreativnošću, sposobnostima koje su čak važnije za učenje gledano u dužem periodu i širem kontekstu? Dve predstojeće studije objavljene u časopisu „Cognition“sugerišu da su skeptici u pravu. Dok učenje od učitelja može pomoći deci da dobiju specifične odgovore mnogo brže, čini ih, s druge strane, manje spremnim i raspoloženim da otkrivaju nove informacije o problemima sami i kreiraju nova i neočekivana rešenja. Continue reading “Zašto vrtići ne bi trebalo da budu kao škole”

Kako se razvija dečje učenje i razmišljanje

Deca rastu i menjaju se na razne načine tokom osnovne škole. Tri osnovna aspekta njihovog razvoja su: socijalni, emocionalni i kognitivni (učenje, razmišljanje).

Kako deca uče?

Iako se svi rađamo sa nekim naslednim tendencijama, deci je neophodno podsticajno okruženje da bi  dosegli svoj pun potencijal u učenju. Odrasli igraju ključnu ulogu u provođenju stimulacije i podršci dečjem učenju. Roditelji i vaspitači mogu ispuniti njihov razvoj kroz razumevanje važnosti iskustva u svetu koji se nalazi oko njih i snabdeti to iskustvo tako da razvijaju radoznalost i interesovanja. Šansa za decu da budu aktivnije uključena u učenje iz iskustva je posebno važna za njihov razvoj. Kada dete iskusi novi događaj, ono pokušava razumeti novo iskustvo stavljajući ga u svoj već postojeći, poznat sistem ideja. Ako, međutim, novo iskustvo ne može da se objasni onim što već zna, to ga podstiče da se uzdigne do novih ideja ili puteva razumevanja. Dodavanjem novih ili adaptacijom starih ideja i udruživanjem novih i starih ideja zajedno, deca polako grade znanje. Continue reading “Kako se razvija dečje učenje i razmišljanje”

Pet saveta za obraćanje deci tokom učenja i igre namenjene učenju

Edukatori mlađe dece imaju ozbiljne odgovornosti kao što su: povećanje rečnika, promovisanje socio-emocionalnih veština i olakšanje svrsishodnosti igre. Ono što im se govori u toku učenja i igre namenjene učenju može da napravi velike promene kod dece. U prometnim učionicama učitelju ili nastavniku lako može da se desi da sklizne u komunikacione obrasce koji su udobni za njega, ali ne pomažu đacima da ,,rastu“ dok uče.

Evo nekoliko saveta za komunikaciju sa mladim učenicima tokom učenja i igre zasnovane na učenju! Continue reading “Pet saveta za obraćanje deci tokom učenja i igre namenjene učenju”