Red i nered – da li okruženje oblikuje naše misli?

„Zatrpan sto – zatrpan um“, tako kažu.

Nije potrebno mnogo govoriti o prednostima dobre organizacije, reda i discipline. Poznato je da imaju pozitivne efekte na poboljšanje mentalnog zdravlja, zadovoljstvo životom i bolje razmišljanje. O tome postoji mnogo tekstova. Ali da li  urednost i disciplina u poslovnom okruženju i kod kuće poboljšavaju naš život baš u svemu? Ispostavilo se da to zavisi od onoga što pokušavamo da radimo i da i neuredno okruženje ima takođe svoje prednosti.organization_600 (1)

Naučnici su se bavili ispitivanjem kako organizovano i neorganizovano okruženje utiču na način razmišljanja i ponašanje ljudi. Rađena su dva vrlo jednostavna testa. U prvom su dobrovoljci popunjavali niz upitnika s ciljem da se ispita kako uredno ili neuredno okruženje utiče na empatiju i velikodušnost ili na zdrave izbore ispitnika. Dok je jedan deo ispitnika  popunjavao test u urednoj sobi na besprekornoj radnoj površini, drugi su isti test radili u neurednoj sobi na pretrpanom stolu, ispunjenom posvuda razbacanim papirima. Ispitanicima je saopšteno da prostorije u kojima rade upitnik pripadaju organizaciji namenjenoj deci sa posebnim potrebama, a pitanja su se odnosila na doniranje igračaka i knjiga za tu decu. Među pitanjima nalazilo se i ovo: „Da li želte da donirate u dobrotvorne svrhe?“ Ljudi koji su se nalazili u urednom okruženju bili su izdašniji u svojim donacijama u odnosu na one koji su upitnik ispunjavali u neredu. Nakon završenog testa na rastanku je i jednima i drugima ponuđeno da se posluže jabukom ili čokoladicom. Ispitanici iz uredne sobe su se češće opredeljivali za jabuku, a ovi drugi za čokoladicu.

Dake, pored toga što uredno okruženje poboljšava mentalno zdravlje, zadovoljstvo životom, što je od ranije poznato, ova studija je dokazala da povoljno utiče i na zdravije izbore i velikodušno ponašanje.

Buried in Paperwork with Surrender FlatAli priča nije baš tako jednostavna kao što bi bilo: urednost je dobra, neurednost je loša. U drugoj studiji naučnici su ispitanicima dali zadatak da za izvesnu kompaniju izmisle što je moguće veći broj namena za ping-pong lopticu. I ovom prilikom je jedan deo ispitanika sedeo u urednoj sobi za pedantnim stolom, a drugi u neurednoj sobi za zatrpanim stolom. Rezultati su bili vrlo zanimljivi. Ne samo da su ispitanici, koji su se nalazili u neurednom okruženju, izmislili veći broj namena, nego su i njihova rešenja bila kreativnija, zanimljivija i neobičnija.  Dake, studija je dokazala da neurednost podstiče kreativan način razmišljanja, što, verovatno i nije baš iznenaujuće, jer već od ranije postoji verovanje da je to tako. Otud i izraz “kreativni nered”.

Značaj ove studija je u tome da može da nam pomogne da izaberemo okruženje u kom nešto radimo, u zavisnosti od toga kakav je cilj našeg rada. Izvesno je da uredno okruženje ima mnogobrojne prednosti,  ali ukoliko vam je cilj razmišljanja da ide van ustaljenih granica i da odstupa od pravila, ne trudite se da vam radni sto bude uredan.  Ključ je znati iskoristiti svoje radno okruženje tako da nam pomogne da razmišljamo što svrsishodnije.

Advertisements