Zanimljiva računica – najviši IQ za filozofe, a najniži za vojskovođe

canstock12854071Neki psiholozi su na osnovu biografskih podataka pokušali da procene količnik inteligencije nekih poznatih ličnosti koje su svojim delima, idejama i poduhvatima ušle u svetsku istoriju.

Postupak je bio takav da su pravili poređenje na osnovu istorijskih podataka o intelektualnom razvoju poznatih ljudi iz prošlosti i onoga što deca danas znaju, umeju i mogu u istom uzrastu. Tako su došli do nekih zanimljivih zaključaka.

Znamo,na primer, da današnja deca počinju da čitaju u šestoj ili sedmoj godini,ali engleski mislilac Džon Stjuart Mil naučio je da čita u trećoj godini života. Iz ovog podatka je zaključeno da je njegov umni količnik u tom periodu života iznosio 200 jedinica. Pošto je algebru počeo da uči u osmoj godini, za ovakvo znanje je dobio umni količnik 175 jedinica, jer se smatra da deca ovu materiju mogu da razumeju tek oko četrnaeste godine. Tako je na osnovu ovih podataka o tome šta je sve znao u određenom periodu života njegov IQ u detinjstvu procenjen na 190, a u prvoj mladosti na 170 jedinica.

Veliki nemački pesnik Gete pisao je poeziju na latinskom kada je imao samo osam godina i za ovu sposobnost dobio 185 IQ poena, a za ono što je pokazao u ranoj mladosti 200 IQ poena.

Na ovaj način procenjen je IQ za 300 slavnih ličnosti koje su rođene između 1450. i 1850. godine. Najviši IQ imali su filozofi (170), a najniži vojskovođe (125). Za pisce, reformatore i državnike prosečan IQ je iznosio 160, za naučnike 155, za muzičare 145, a za slikare 140.

(izvor: dr Aleksandar Bukvić – “Proverite svoju inteligenciju”)

2 thoughts on “Zanimljiva računica – najviši IQ za filozofe, a najniži za vojskovođe

  1. Većina dece danas kada podje u školu zna da čita i piše, ima osnovna znanja na mnogo većem nivou od svojih roditelja u tom uzrastu zahvaljujući razvoju modernih tehnologija. Pitam se da li savremeni način života, dostupnost informacija, guši radoznalost, želju za istraživanjem i saznanjem a samim tim i inteligenciju kao pokretačku snagu.
    Kao kada u računar pokušate da ubacite previše podataka …

  2. Nije problem inteligencija, nego kreativnost – dokazano je da naraštaji koji dolaze pate od deficita kreativnosti. Ako želiš možeš pročitati jedan stari članak na mom blogu – zove se “Kriza kreativnosti”(nalazi se u kategoriji “kreativnost”) i govori upravo o ovome što si ti gore pomenula – o ozbiljnim posledicama savremenog načina života na našu decu.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s